On. Ona. Dva različita sveta. Toliko razlike medju njima, a opet isto toliko i sličnosti. Privlačili su se kao dva magneta, isto toliko i odbijali. Znali su ako predju granicu, povrediće i sebe i druge. Zato su izabrali da igraju.

Ni tamo ni ovamo. Plesali su tango privlačnosti bez dodirivanja. Gutali jedno drugo očima, moleći se da niko ne nasluti koliko su se želeli. A želeli su se mnogo. Toliko da su goreli u toj vatri želje. Znali su, ako se jednom dodirnu, neće stati. Da će se želeti kao što narkoman želi drogu.

Slučajno su se sreli, negde izmedju sna i jave. Negde gde ne postoji vreme. Negde pre vremena. U nekom prošlom zivotu. Lutali su između nekih drugih. Ne sluteći da će se sudariti, i da ce to biti početak kraja. Jer kako objasniti ovu njihovu igru, koju su pogledima igrali. Govorili su između redova. U pozdravima u prolazu su govorili „želim te“ , bili su navučeni jedno na drugo, a da se nikad nisu imali.

I zato su igrali, u tim posebnim trenucima. U tim ukradenim momentima, za koje niko nije znao. Dodiri ruke na obrazu ostajali su danima da peku. Ali nisu prelazali granicu, nisu smeli. Jer znaju da će zajedno izgoreti. Da će pored njih goreti i drugi, oni koje bi nesvesno povredili. A taj greh ne bi mogli da nose na svojim leđima. I zato će uvek igrati, samo njihovu igru.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s