Pravim te

Pravim te od mašte. Od snova. Pravim te od želje. Pravim te od kopija drugih. Od nekog uzmem oči, usne, ruke, glas. Pa kao neko dete na podu sklapam puzle sa tvojim likom. Sklapam, ali mi uvek fali onaj jedan deo. Nešto ne dostaje. To su samo kopije, niko od njih nije ti. Niko nema onu iskru koja me privukla. Pravim te od onih sačuvanih trenutaka, tu na ivicama trepavica. Tu te vidi niko osim mene.

Sakrivam te pramenovima kose koji mi padaju na lice. Sakrijem pogled kad te ugledam. Sakrijem se od svih, da ne primete da si mi postao neko bitan. Sakrijem pogled i umirim srce. Bojim se čućeš ga. Bojim se oteraćeš ga. Pa ga nekako utišam, sasvim tiho bude, i jedva se uzdržava da ti ne uskoči u krilo kao malo mače. A šta ako ti ne želiš to. Šta ako ga odgurneš, raniš. Šta ako ga to zaboli…

Nisam htela sebi da priznam da si mi postao neko. Od nikog, do nekog. Tanka je linija. Jednog trenutka nisam te primećivala, bio si prolaznik kao svi drugi, a onda me je kroz dim cigarete presekao tvoj pogled. Nešto u meni je stalo, pa opet krenulo da kuca. Tad sam shvatila da si mi postao neko, koga ću sanjati. Koga ću tražiti u gomili. Čije ću korate pokušati da prepozna.

Pravim te od zvezda padalica, pravim te od onih snova u kojima te imam. Pravim te od želje u grudima. Pravim te od onih skrivenih osmeha, od ukradenih pogleda koji su ti zalutali ka meni. Pravim te od one najdublje nade koja mi tinja u grudima. Pravim te od onog što je skriveno u meni. Pravim te od dima cigarete. Od vina. Pravim te između jave i sna..Pravim te…