Kradem te

Pokušavam da ne mislim na tebe. Da te sakrijem od sebe same. Bežim u bezbednu zonu osećanja gde nema tvog imena. I ničega što podseća na tebe… Bežim od sebe same. .. Ali osetim kako me misli vuku za rukav i kako puštam da me odvedu u lavirint želje za tobom… A ta žlja postaje sve veća, valjda je to ono što ne možeš da imaš, želiš svakim atomom svog tela.

Kradem te od ljudi, od slučajnih prolaznika pravim tvoje kopije. Kradem te od snova, pa na javi nosim tvoju senku kao amajliju, nosim te oko vrata, nevidljivi nakit svakog slova tvog imena. Kradem one slučajne susrete, kad mi uputiš osmeh koji mi pomogne da preživim dan. Kradem te od maštanja, od svega onog što nas razdvaja. Kradem te od sebe same…

Kradem od svoje želje, da te dodirnem. Da te osetim pored sebe. Da te posmtaram dok spavaš i da dok pijem prvu jutranju kafu posmatram kako u žurbi vzuješ kravatu i odlaziš na posao. Kradem te od onih koje ti privlače pažnju. Kradem te od problema, kad ti možda ponekad prošetam kroz misli. Kradem te od tebe, kradem te od sebe…